Географска карта - Ђирокастра (Bashkia Gjirokastër)

Ђирокастра је град у јужној Албанији на 40.06667°N, 20.13333°W са око 30.000 становника, укључујући и бројну грчку заједницу. Овај стари град је уписан на листу Светске баштине као „редак пример добро сачуваног отоманског града, који су сазидали велепоседници“.

Ђирокастра је стари град са трагоцима људске насељенеости која датира уназад до првог века пре нове ере. Налази се на падинама -{Mali i Gjerë}- („Широке планине“). Град је вероватно основан негде у 12. веку око тврђаве на брду. Под владавином Византије, развио се у главни тржишни центар познат као -{Argyropolis}- („Сребрни град“) или -{Argyrokastron}- („Сребрни замак“). Био је део Епирског деспотата у 14. веку, пре него што је прешао у отоманске руке 1417. Заузео га је 1811. Али-паша и у касном 19. веку постао је центар отпора турској владавини. СКупштина у Ђирокастри, кључни догађај албанског ослободилачког покрета, је овде одржана 1880. године.

Године 1914. Јоргос Христакис Зографос бивши министар спољних послова Грчке објавио је у Ђирокастри стварање самосталне државе Северни Епир, који су већином насељавали Грци. Ђирокастра је проглашена за главни град самосталне државе, иако је наступајући Први светски рат уништио државу, коју су освојиле француске трупе, да би је касније поклониле Албанији 1918.

За време балканских ратова, Првог светског рата и Другог светског рата, Ђирокастру су у разним приликама освајали Италија, Грчка и Немачка пре него што је враћена под сталну албанску контролу 1944. Послератни комунистички режим развио је град као индустријски и тржишни центар, и подигли су га у статус „града музеја“ захваљујући чињеници да је он био родно место диктатора Енвера Хоџе. Ђирокастра је претрпела тешку економску кризу по окончању комунистичке владавине 1991. Нарочито ју је 1997. погодио колапс „пирамидалних шема“, које су дестабилизовале целокупну албанску привреду. Насилни антивладини протести су се одвијали у граду; 16. децембра, 1997, Хоџину родну кућу су дигнули у ваздух непознати антикомунистички нападачи. Становништво града је опало од 1990-их, а многи Грци су се отселили у Грчку. Међутим, још увек је значајно њихово присуство у граду с великим културним утицајем.